Dao kožu mladiću kog nikada nije video! Penzionisani srpski podoficir je tihi heroj - Danas čini nešto zbog čega ga ljudi obožavaju
Dodajte Kurir u vaš Google izborBojan Obradović (56), podoficir Vojske Srbije u penziji jedan je od onih ljudi pored kojih prolazite svakoga dana, a ne znate da su oni tihi heroji.
Pored toga što je još od 1987. godine dobrovoljni davalac krvi, donor kože nepoznatom mladiću, on je i neko ko popravlja aparate i onda ih poklanja. A kada ih odnese na adresu i vidi u kako teškoj situaciji živi porodica ili osoba, onda zavrne i rukave, pa i sredi krovove, zidove, sve što može.
- Volim da popravljam stvari, volim mehaniku, pa mi često ljudi poklone šporet, veš mašinu, televizor. Ja ga popravim i onda objavim na Fejsbuk da ga poklanjam kome je potreban. Ponekad, kao skoro, dobio sam stari ispravan šporet i objavio sam da ga prodajem za 500 dinara u dve rate.
Ljudi se drugačije snebivaju da kažu da im treba, pa ja tako stavim simboličnu cenu i posle aparat samo odnesem i ne uzmem novac. Prethodno sam ga očistio jer je dugo stojao u podrumu jednog mog poznanika. I javila se žena. Kada mi je rekla da živi sama sa detetom i da nemaju šporet, kao ni kako da ga preteraju, ja sam joj odneo. Pogodilo me je kada sam video gde živi - priča nam ovaj skromni čovek.
Dodaje da je prvo proverio struju, a onda je video da deo krova nedostaje, odnosno da je propao.
- Uz pomoć nekih donatora tu iz grada, nabavio sam sve potrebno i popravio taj krov - priseća se poslednje situacije u kojoj je učestvovao.
Dodaje da su ljudi sada već navikli da mu poklanjaju pokvarene i stare aparate i belu tehniku koje on sređuje i dalje poklanja.
- Sve je krenulo 2003. godine kada sam u novinama pročitao da je mladiću iz Lučana potrebna koža pošto je u havariji namenske industrije on izgubio deo kože na licu. Odmah sam se prijavio i ispalo je da mogu da budem donor. Dao sam četiri puta po 16 centimetara kože. Tog momka nikada nisam video, ali se iskreno nadam da je dobro. Od toga je zapravo sve i krenulo - priseća se naš sagovornik.
I sada je već poznat u čitavom gradu po tome da prikuplja stvari, belu tehniku i aparate za siromašne. Često i garderobu, zapravo sve što primeti da je nekom potrebno.
Gotovo uvek kada odnese neki poklon, usput popravi prozor, vrata, zid ili krov.
- I dalje planiram to da radim, samo da me zdravlje posluži - ističe Bojan koji dodaje da ga sve to ispunjava i čini srećnim.
Dobrovoljni je davalac krvi još iz srednje škole i do sada je 115 puta dao krv.
- To je sitnica koju možemo da učinimo za druge i o tome stalno treba da se priča kako bi se i ostali priključili. Ne smatram da činim neko veliko delo. Ono što mogu rade volje pomognem - naglasio je Bojan Obradović koji još uvek izgleda da nije shvatio koliko je zapravo njegovo srce veliko.
Za njega je šporet koji popravi i odnese onima kojima je potreban sasvim obična stvar, ali je u stvari to jedna velika sitnica koju samo tihi heroj kakav je on očito ne shvata.